petak, 09.05.2008.

......

Bok ljudi!!!
Evo samo se htjedoh javiti..Da da, živa sam..
No dobro..
Morat ću preurediti blog..
Ovaj..Dakle bit će uređen najkasnije do 17.05.08..
Puno toga se promijenilo u mom životu..I tako.
Uskoro ću se vratiti pisanju postova..Hehe..
Ajde ljudeki,sada idem..
Pufaa velika..
Uskoro..

subota, 15.12.2007.

...Love story...

Jedne ljetne večeri se upoznalo dvoje ljudi.Oni nisu znali da će u skoroj budućnosti biti zajedno.No kako bi to i naslutili kad su bili iz drugih gradova.
On je bio iz Slavonije,a ona iz Zagreba.Upoznali su se preko interneta.
Kako su se sve više upoznavali,tako su se sve više zaljubljivali jedno u drugo.Na kraju su prohodali.Premda se to činilo nemoguće,nekako su uspijevali održati vezu..Držala ih je ljubav.Jednom su se čak uspjeli naći.On je jednom prilikom došao u Zagreb.Taj dan je urezan u njihova srca kao jedan od najljepših dana u njihovom životu.
Taj par se i dan danas drži.
Drži ih međusobna ljubav..
Oni su primjer sretne ljubavi.
Ljubavi na daljinu,koja nužno ne mora biti nemoguća.
Ako se boriš za nešto i u tome ustraješ, kao npr. ljubav
onda će to nešto i opstati.

Ovo je istinita priča.
Nisam navela imena jer su me osobe iz
priče to zamolile.Ne žele
da se sazna njihov indetitet.


Moi ljudi..
Sjetila sam se napisati post..jeej...
Eh..Ovu srijedu idem u Njemačku...
Napokon..Premda me malo strah..
Nekako ne bih ipak išla..Ajoj..
No dobro sad je gotovo..Kupila sam kartu
i izvadila putovnicu,tako da sad nema povratka..
A ništa ljudofi moi..
Nadam se da će vam se svidjeti priča...
Poželite mi sretan put..
I molite se za mene..Da mi se
Avion ne sruši, i da ne umrem..lol..
Idem ja..

četvrtak, 06.12.2007.

...i try so hard...in the end It doesn't even matter...

...Ah..Uskoro će praznici..
Jedva čekam..Idem u Njemačku kod tetke..Vidjet ću bratića,kojeg nisam vidjela već dugo godina..
S njim ću proslavit Božić i Novu Godinu..
Bash sam hepi..Idem avionom..To mie prvi put da ću ići avionom negdje..malo me strah...Što ako mi se nešto dogodi na putu do tamo..
Nadam se da neće..

Kako se u posljednje vrijeme loše osjećam..
Ne znam zašto..Kao da je neka praznina ispunila
moe srce..Nekako sam tužna..Premda to nitko ne vidi
jer to prekrivam svojom stalnom veselošću..
Nekad mislim da sam previše vesela i optimistična.
Ali kad ipak bolje razmislim,bolje i to nego da sam stalno tužna
i pesimistična zbog malih sitnica u životu...
Život nije savršen ali istotako nije ni tako loš...


Nekad se znam zamisliti i razmišljati o svakojakim temama i stvarima..
Nekad znam postavljati glupa pitanja...
Nekad znam maštati o svemu i svačemu..
Nekad mi na pamet padaju svakojake stvari..


Jesam li zbog toga čudna??
Neki bi rekli da sam samo jedna umjetnička duša..
Nekad se pitam da li sam inteligentna..
Nekad se pitam da li idem nekome na živce..
Nekad se pitam da li imam prave prijatelje..
Nekad se pitam,zašto znam biti lijena kad znam da to nie u redu..
Nekad mislim da mogu biti bolja u svemu,samo kad bih se potrudila..
I to je istina..
Nekad stvarno previše razmišljam..

Ajme..Što je samnom...Kako je ovaj post drukčiji..
Baš mi se sviđa..Nekako se osjećam starije..
I jednu stvar obećajem..Češće ću pisat postove..
Obećajem da hoću...



Vaša Kristina..

petak, 23.11.2007.

..Kako si mogao??..

Nedjelja, 24. ožujka
Napisao Jim Willis, 2001.

Ako imate psa – pročitajte ovu priču…
Ako ste imali psa - pročitajte ovu priču…
Ako želite imati psa - pročitajte ovu priču...




Kad sam bila štene, zabavljala sam te svojim trikovima i nasmijavale te. Nazivao si me svojim djetetom i unatoč beskrajnim parima ižvakanih cipela i nekoliko uništenih jastuka, postala sam tvoj najbolji prijatelj.

Kad god sam bila "zločesta", prijetio si mi prstom i pitao si me "Kako si mogla?" – ali onda si odustao od svoje strogosti i svalio me na leđa te češkao moj trbuh. Moje razaranje kuće trajalo je nešto duže nego što se očekivalo, jer si ti bio strašno zaposlen, ali na tome smo radili skupa. Sjećam se noći kad smo se mazili u krevetu kad sam slušao sve tvoje ispovijesti i tajne snove, a ja sam vjerovala da život ne može biti savršeniji nego što jest. Išli smo u dugačke šetnje i trčali po parku, vozili se autom, išli na sladoled (ja sam dobivala samo kornet jer je "sladoled štetan za pse", kako si ti to rekao), lješkarila beskrajno dugo na suncu, čekajući kraj dana i trenutak kad ćeš doći kući. Polako, počeo si sve više vremena posvećivati svome poslu i karijeri, a više vremena si provodio tražeći svog ljudskog partnera. Ja sam strpljivo čekala, tješila te svaki put kada ti je srce bilo slomljeno i kada si se razočarao, nikada nisam prigovarala tvojim lošim odlukama, skakala sam od radosti kad si dolazio kući ili kada si se zaljubio. Ona, sada tvoja žena, nije bila "ljubitelj pasa" - ipak sam je srdačno primila u naš dom, pokušala joj pokazati da je volim i slušala sam je. Bila sam sretna jer si i ti bio sretan. Onda su došle ljudske bebe i ja sam s tobom dijelila tvoje ushićenje. Bila sam očarana njihovom roza bojom, njihovim mirisom i željela sam se brinuti za njih poput majke. Jedino ste se ti i ona bojali da ću ih povrijediti, tako da sam većinu vremena provodila protjerana u drugoj sobi ili u kućici za pse.

Oh, kako sam ih željela voljeti, postala sam "zatočenik ljubavi".

Kako su odrastali, ja sam postajala njihov prijatelj. Držali su se za moje krzno i podizali se na klimavim nogama, gurali svoje prste u moje oko, istraživali moje uši i ljubili me u nos. Voljela sam sve na njima kao i njihov dodir - jer je tvoj dodir postao tako rijedak - i bila bih dala svoj život da ih obranim, ako treba.

Ušuljala bih se u njihove krevete i slušala njihove brige i tajne snove, a zajedno bismo iščekivali zvuk tvog auta kako se parkira u dvorištu. Nekada, kada bi te ljudi pitali imaš li psa, vadio bi moju sliku iz novčanika i pričao priče o meni. Ovih zadnjih par godina, tvoj odgovor bi bio potvrdan, nakon čega bi nastojao promijenili temu. Od "tvog psa" postala sam "samo pas", a ti si mi zamjerao sav novac koji se trošio na mene. Sada imaš priliku za novi posao u drugome gradu i ti i oni ćete se preseliti u stan u kojemu nije dozvoljeno držanje kućnih ljubimaca. Donio si pravu odluku za sebe i svoju "obitelj", ali nekada sam i ja bila ta tvoja obitelj. Bila sam uzbuđena kad smo krenuli autom, ali uzbuđenje je splasnulo kad smo došli do azila za životinje. Zaudaralo je na pse i mačke, na strah i beznađe. Ispunio si sve obrasce i rekao "znam da ćete joj pronaći krasan dom". Napravili su grimasu i uputili ti bolan pogled. Oni razumiju kakve su šanse za sredovječnog psa, čak i onoga s papirima. Morao si otrgnuti ogrlicu iz ruku svog sina, dok je on viknuo "Nemoj tata! Molim te nemoj im dati da odvedu mog psa!" A ja sam bila zabrinuta za njega, mislila sam kakvu je pouku od tebe izvukao o prijateljstvu i vjernosti, o ljubavi i odgovornosti i o poštovanju prema svemu što je živo. Potapšao si me po glavi za rastanak, izbjegavajući mi pogledati u oči, te pristojno odbio ponijeti sa sobom ogrlicu i povodac. Imao si rok koji si morao ispoštovati na poslu, a sada sam ja dobila rok. Nakon što si otišao, dvije ljubazne gospođe rekle su da si vjerojatno mjesecima znao da ćeš se preseliti, ali nisi učinio ništa da mi pronađeš drugi dom. Kimale su glavom u nevjerici i pitale se "Kako je mogao?" U azilu nam pružaju onoliko nježnosti i pažnje koliko im dopuštaju njihove obveze. Naravno, hrane nas redovito, ali ja sam već odavno izgubila apetit. Isprva, kad god je neko prošao pored mog kaveza, ja sam potrčala naprijed, u nadi da si to ti - da si se predomislio - da je ovo sve samo ružan san... ili sam se nadala da će netko doći, netko komu je stalo, netko tko će me spasili. Kada sam shvatila da se ne mogu natjecati sa živahnošću štenaca koji su, nesvjesni svoje sudbine, plijenili svačiju pažnju, povukla sam se u dno kaveza i čekala. Čula sam njezine korake dok je dolazila po mene na kraju dana i kaskala sam duž hodnika za njom do izdvojene sobe. Zadivljujuće tihe sobe.

Stavila me na stol, počeškala po ušima i rekla da se ne brinem. Srce mi je snažno tuklo u iščekivanju onoga što će doći, ali obuzeo me i osjećaj olakšanja. Zatočeniku ljubavi istekli su dani. Kako je to u mojoj prirodi, više sam se brinula za nju. Teret koji nosi pretežak je za nju, to sam znala jednako kao što sam znala svaku tvoju promjenu raspoloženja. Nježno je stavila podvez oko moje prednje noge dok joj je suza klizila niz obraz. Polizala sam joj ruku onako kako sam tebe običavala tješiti prije nekoliko godina. Stručno je stavila iglu u moju venu. Kad sam osjetila ubod i hladnu tekućinu koja je kolala kroz moje tijelo, pospano sam legla, pogledala u njezine nježne oči i prošaptala "Kako možeš?" Možda zato što razumije moj pseći govor, rekla mi je "Oprosti". Zagrlila me i žustro objasnila da je njezin posao pobrinuti se da odem na bolje mjesto, gdje me nitko neće ignorirati, zlostavljati ili napustiti i gdje neću biti prepuštena samoj sebi - mjesto ljubavi i svjetla, toliko različito od ovog zemaljskog. I sa posljednjom snagom, pokušala sam joj objasniti da moje "Kako možeš?" nije bilo upućeno njoj. Mislila sam na tebe, svog Voljenog Gazdu. Na tebe ću misliti i čekati te zauvijek. Želim da ti i drugi u tvom životu nastave pokazivati ovoliko odanosti.

Na ovu priču sam ja plakala..Dirnula me u srce..
Nakon te priče obećala sam sama sebi i svom Johnnyu(psu)
da ga nikad neću nekome dati,i da ću paziti na njega..Jer ipak je on moj mali ˝Bucek i prdonja (jer voli puno prduckati..hihi)˝
i ja ga silno voljim i obožavam i ne znam šta bih da mu se nešto dogodi..
On je moj i ne dam ga i nikad ga neću ostaviti...

srijeda, 07.11.2007.

..Eo me,napokon..

Hey ljudeki moji..Dugo me nije bilo..Da,škola,obaveze..
ne stignem jednostavno..
Ovo neće biti dugi post..
Samo vam se javljam da znate da sam živa..hehe..
U školi je super,ocjene super i zaebancija isto...hh...
Kao što rekoh neće biti dugi post jer se malo žurim..
Moram ii kod frendice radit referat,premda mislim da nećemo nikaj napravit,ali dobro..Nea veze..
Dugi post očekujte ovu nedjelju,pa ako budtete imali vremena
svratite do mog bljoga u nedjelju....
Toe sve ljudeki moi...
Sve vas pozdravljam..
Bokich..

Vaša Kika..

ponedjeljak, 29.10.2007.

..Nothing...

Htjela bih samo nešto reći...
Ako se nekima ne sviđa moj blog,kao jednoj specifičnoj curi...
Onda neka ne dolaze na njega,jer ih nitko ne tjera da čitaju moje posteve..
I molim vas još jednu stvar,nemojte mi ni stavljat ni ružne komentare i opaske,jer to nie u redu..
Ako vam se ne sviđa ono što ja pišem,nemojte uopće dolazit,jer vas nitko ne tjera na to...HVALA NA RAZUMIJEVANJU...

ponedjeljak, 22.10.2007.

Koji tjedan..hh.ajme

Oi ljudovi moi..
Đzs..koi tjedan..

Ida je bila bolesna..Ajme..Imala je virozu,nie je bilo cieli tjedan..
Na njenom ˝ukletom˝ mjestu je sjedio Teo,koeg su opominjali cielo vrieme..
Dobio je puno opomena,jedinicu iz talijanskog..I uzeli su mu mobitel..
Idici smo napisali pjesmicu.(Veliki pozdraff Idi.).Napisala bih vam ju, ali se ne sjećam kako ide..
Ugl..Dobila sam jedan iz talijanskog..Kmee...
Eo kaj je bilo..Crna (pozdravljam i Crnu) mie na ruku napisala ˝I'm gay˝,a ja sam na to reagirala tako da sam pokušavala izbrisat i nie išlo.Kasnie sam uzela selotejp i počela ga ljepit po ruci da vidim da li boli..I naravno,profa me prozvala i pitala kai ja to radim,a ja sam njoj pametno odgovorila ˝Čupam dlake˝,jer mie pametna Crna to šapnula..hehe..Koi je to lom bio..Zbog toga me premjestila u prvu klupu..No još uviek mi nie dala jedan..Dala mi je jedan kad sam se okrenula i beveze gledala po razredu ljude...Hhh..Koi peh..No dobro..

Cieli tjedan je bio lud,ali ipak nam je nedostajala Ida...nismo se mogli zezat na njen račun..hh..Šalim se..(Ida,nemoj se ljutit kaj sam to napisala)
Pošto nie bilo nje,profači su mene opominjali.U petak sam dobila 5 iz prehrane..Hh..Žena je mislila da ja pričam,ali ja stvarno nisam,nego sam se samo malo okrenula i gledala kaj Crna priča profi...Naime,Prof. je mislila da se ja prezivam Karović jer je Crna rekla svoje prezime,misleći da se profa njoj obraća..hh..A zapravo je htjela moje prezime jer sam navodno ja pričala..hhh..I onda se okrenula prema meni i pitala ˝Ti s naočalama,kako se ti prezivaš??˝...Ja sam u šoku rekla svoe prezime i čekala što će mi reći...Prof. je rekla da se ustanem i preselim u prvu klupu,da ću pisati kontrolni..Ajme..Zadala je cijelom razredu 10 pitanja,samo ja sam na tih 10 pitanja morala odgovorit kao da pišem kontrolni...Od tih 10 pitanja,ja sam odgovorila na 8 i pol...HH..
Na kraju sata,prof. je rekla da joj donesem papir na kojem su moji odgovori.Ja sam se ustala i s mukom joj odnijela papir..Pogledala je na papir i pitala me na koja pitanja nisam odgovorila.Ja sam joj rekla na koja nisam odgovorila,da bi me ona pogledala i počela mi objašnjavat pitanja.Nakraju mi je dala 5 u rubriku jer joj se svidjelo ˝Kako mirno pišem i odgovaram na pitanja,bez da se okrećem i pitam druge za odgovore na ta pitanja..˝hh..LOL..
Kasnije sam baš bila sretna...
Kad sam došla doma,morala sam pisat esej iz povijesti.
Pisala sam ga do 00:00,a morala sam se ujutro rano probudit jer sam išla u Stobreč..HH..

Što se tiče Stobreča i Solina..Bilo je predobro..Baš sam se zabavila.
Prema tamo sam putovala s Predragom i ekipicom (Dora,Ina i Matija)..
Cijelim putem smo se zezali..Hehe..
Skoro smo zakasnili na 3. grupu u kojoj je pucala Ina.
Ina je nije pucala dobro jer je iza nje cijelo vrijeme bio Zlatko..Ajme..Užas.
Otpucala je 361.
Ja sam puknula 384 i jednu sam seriju imala 100... (jeeej) i prešla normu,morala sam pucat i u nedjelju..
384 je moj novi rekord na natjecanju.hh..Baš sam hepi..
Ugl..Kad smo se smjestili u sobe (ja sam bila u sobi s Inom),išli smo večerat..hh..Ja sam nakon ˝obilne˝ večere popila pivicu,podijelila sam ju Matijom..hhh..Nakon večere smo išli u sobe..Ja sam zaspala uz televiziju..HH...Ina ju je morala izgasit..hh..A baš sam gledala neki super film,da bih na kraju zaspala..hh..

Ujutro,nakon dobrog sna,smo išli doručkovat..
Nakon doručka su neki išli u sobe,neki na kavu,dok sam ja bila u sobi s Inom i Matijom...I gledala televiziju..
Kasnije je je bilo vrijeme za polazak,naime Matija,Dora,Ina i Iva su išli doma..Ja sam morala ostat pucat..
Pucala sam u pola 3...
Kad sam došla u streljanu i shvatila da je Tanja iza mene,te da će iza mene pucat,meni se smračilo..Ajme..
Za vrijeme pucanja je cijelo vrijeme divljala,prostačila,puhala u mene,...
Mislim užas..Ni Dagy nije mogla normalno pucat,ona je bila ispred nje...Ajme..Neki ljudi jednostavno nemaju kulture...
Najsmiješnije mi je bilo kad se počela plakat,to mi je tako bilo smiješno da sam se htjela počet smijat,ali nisam,shvaćala sam da cura ima problema skojima se nemože držat..Ah..A šta ćeš...
Nakon što sam otpucala (puknula sam 378),saznala sam da idemo u Solin,jer je Ana ušla u finale..Jeej..
Ana je otpucala odlično..S 7 mjesta se popela na 4...Prije finala,još kad je bila proba,Ana je shvatila da je uzela krivu pušku,..
Ajme koji je to lim bio..HH..Dagy je morala trčat u kombi tražit njenu pušku..hehe..Baš je bilo dobro
Nakon proglašenja,na kojima je Ana dobila 60 eura,smo krenuli doma..
Došla sam doma oko 2 sata ujutro...Zaspala sam u 3 da bih se probudila u 11..Hehe..Nisam išla u školu..HEHE..
E da,pogledala sam na netu koliko sam dobila iz eseja iz povijesti..
Kako sam bila sretna kad sam vidjela da sam dobila 5..JEEJ..
Ah..Koji tjedan..
Ajde ljudofi moji,
do sljedećeg posta...
bye
pufa

nedjelja, 14.10.2007.

A nea ga

Hey ljudi..
Jučer ja bila s curama kod strossa da vidimo kaj ima..
Ugl..Neki boysi su upali u stross,i onda se razbježali jer su
ig bodyguardi pretukli s palicama i
bocama..Ajme.ja sam se stvarno prestrašila..
Jbt mislila sam da će mene netko zveknut..
No ugl.Upoznala sam jednog boysa..A lik je fkt simpa..
Nacist je i zove se Žac..
Kasnije sam vidjela frenda iz razreda..Idem ja njega pozdravit
, on mene pogleda,kaže ˝Pa bog i tebi˝ i zabije se u zid..
Ja sam ga u šoku gledam i mislim si ˝Ovaj je previše popio˝.
kasnije sam se smijala..
Kad smo išli doma sreli smo Karla,Moniku,i obje Ivane..
Zajdeno smo čekali tramvaj..hh..
Onda sam saznala da je Karlek izgubio jaknu od
400 kuna..Ajme..A jadan..Baš mi ga je bilo žao..
uTramvaju je bio tako tužan..Držao se podalje od nas..
Taj dan mu je bio cieli sjb...Da..Ja sam kasnila doma
sat vremena tako da me mama ubila i zabranila izlaske..
Šmrc.Ane misli ona ozbiljno..Hehe.
Šat da vam još kažem..
A ništa ljudofi moji..
do sljedećeg posta..

ponedjeljak, 08.10.2007.

...Kratko javljanje...

Hey ljudi...Eo imene malo na mom blogu..heh.
Nema ničeg novog...Neki dan sam bila u strossu..
šmrc...Nisam vidjela tučnjavu..šmrc..Nea veze..
Ugl...Ja sam prva otišla jer mi je bilo dosadno..
Nismo nikaj radile..Ja sam ih molila da se odemo malo prošetat ali one ništa...Ja kao da i ne postojim..Šmrc..Koe frendice...
Šala (vi ste najbolje) pufa i pozdraff....heh..
Ugl..Nakon što sam otišla od njih
ja došla na stanicu,i naravno čekala tramvaj
pola sata (uvijek se to meni dogodi)..
A šta ćeš..hhh...Ali dobro..nije mi bilo dosadno na stanici..
Neki starček je pričao sam sa sobom,i nije pričao bilo šta
već je pričao viceve o srbima...omg..Baš mi ga je bilo žao..
A jadan...No dobro..
Danas je ponedjeljak..Cieli dan pišem zadaće,učim,..
No dobra strana je ta što ću nakon silne muke
ipak izaći van..Jest da ću biti pola sata ali ipak..
Zezat ću se malo...dobro..ne malo već puuuno...
hhh...Kako dani BRZO prolaze..Već je 6. tjedan škole..
ajme..kad sam ja to čula..ostala sam u šoku..
Još se sjećam prvog dana škole..
Kako mi je bilo mučno kad sam došla prvi dan pred ulaz, a
nikog ne znam..Sjećam se zbunjenih lica ostalih vršnjaka
i nihovih pogleda ispunjenih strahom..
Ajme hvala Bogu da je to prošlo..Sad mi je fakat
odlično u školi..
Hh..Svaki sat zaebancija..Još pogotovo kad iza mene
sjede Crna i Ida..Njih dvije kad se spoje..Ajme.
Koji humor..hh..Pozdraff Idi i Crnoj..Njih dvije su fkt super..
Usput pozdravljam i profesoricu Silvu Jurišu (Bio i Prehrana)
..Žena je legenda..njeni satovi su mi najluđi..hh..
Jedanput je poslala jednu curu voditelju smjene,a u imenik je napisala
ovo : ˝Bezimena djevojka otišla pjevat profesoru Komeričkom˝..
hehe...Kad je to raska pročitala na srz,to je bio lom,hehe..
Ima još jedna u imeniku porukica koja je još smješnija..
˝Dorotea M. otišla plesat profesoru Komeričkom˝..
I na to smo se lomili..hehe..
No dobro..Što reći još o školi...hmm..Ništa...
Sve sam već rekla..U školi mi je predobro,i ne bih nikad mijenjala
svoju školicu..Sad mi je stvrano drago što sam ju upisala...hh
Sjećate se kad sam na početku napisala da nema ništa novog?
Hehe,sad kad ste pročitali tekst,vidite da ima..Hehe...
E da,još vam moram reći da OBAVEZNO
pogledate video koji ću vam stavit,fkt je smiješan,isplati
vam se pogledat,hehe..
Do sljedećeg čitanja....

...dnevnik,nestao čovjek...


...smijeh na prognozi vremena..


..bogati i slavni...

utorak, 18.09.2007.

...Prvi postich...

Hey ljudi....Otvorih i ja novi blog.....Na ovom blogu će biti svačega...malo stvari o meni a malo zanimljivosti i humora..hh...Ja se nadam da ću steći puuno frendova...i da ću pročitati mucho drugih blogova...eto...to je sve zasad od mene...hh...bye...